Panta rei

Blog o mom naizgled komplikovanom životu. Život nije komplikovan , ljudi jesu...

16.08.2017.

Wind of changes

Uplašena više no ikada u životu a to je ono što sam toliko željela. Željela sam ovaj grad, željela sma njega...sve ovo....a sada, sada sam preplašena kao srna. Novi početak je uvijek težak, svaki tako barem kažu ...ali ovo ko nije osjetio ne zna kako je. Veliki grad, jezik ne znam najbolje, snalazim se kako znam i umijem. Nadam se da će sve biti uredu da će biti neka zlatna sredina raspoloženja, ili sma sretna previše ili sam tužna previše i zabrinuta. Kada te nešto i usrećuje i plaši u isti mah....

27.07.2017.

More

Nedostaje mi more, mir, tišina, samo šum valova i plavetnilo...i sama sebi falim. Toliko sam umorna ovih dana...umorna od same sebe, od posla, od misli...

04.07.2017.

Sve je otišlo u Honduras

Ehhhh da mi je da mi je jedina briga koji selfie ću postaviti na Facebook danas i koji ću pozu napraviti i koliko usne napućiti...Glupim ljudima je život lakši xD xD Mama mama kupi mi top hahahha

24.06.2017.

Feelin' blaaah

Sutra Bajram. Ja besrajno tužna...On došao doma, sretna. Pomiješano bezbroj osjećanja u meni. Planovi nailaze na prepreke, plačem evo već drugi dan za redom. Predrasude, pitanja "kada ćete se uzeti"?! Ughh muka mi je, od okoline od ovog grada, od svega...Jedva čekam da idem. Mrzim konzervativnost , mrzim predrasude...Ljudi bi da nam određuju kako da se ponašamo, šta da oblačimo, kako da pričamo, kada da se ženimo/udajemo, kada ovo kada ono??? Zašto da nam neko drugi išta određuje nego mi sami sebi...

06.06.2017.

Crno i bijelo je sve

Život piše neke nove stranice, nekome bijele nekome crne. Prije par dana sam diplomirala, konačno upisana ta dugo čekana posljednja ocjena u indeks, skok u hodniku i sreća dječija. Uvijek sebe podsjetim da je bitno znati se radovati i malim sitnicama i uspjesima kao i velikim. Ponavljam sebi često - jednom živiš živi najbolje što znaš nikada ne znaš šta te sutra čeka -. Po ko zna koji puta bila sam upravu, samo sada tužna i mnogo izgubljena. Jutros kada sam otvorila oči, uzela sma mobitel i otvorila facebook, kada tamo u grupnom chatu gdje je moj razred dogovarao 10 godina sastanak mature, piše da je naša školska prijateljica preminula od raka. Dio srca mi je neko otkinuo. Nikada ni pomislio niko od nas nije da će neko sa tog školskog ručno pravljenog panoa prije 10 godina neko sada nedostajati. Nedostajati zauvijek. Imala je 28 godina i otišla je zauvijek. :( . Nikada je više neću sresti pored pekare blizu moje ulice, i nećemo dogovarati tu kafu na koju nismo otišle, jer se sve "nema vremena". U žurbi i trci za drugim stvarima možda nikada više nećemo popiti kafu sa nekim ljudima jer će ih možda bolest odnijeti, a ne razmišljamo tako nikada. Jer to se ne dešava nama, već nekim tamo drugim ljudima. Neka joj dragi Allah DŽ.Š.podari Džennet, a nama neka to bude lekcija. Da nazovemo već danas one koje volimo i kažemo im da ih volimo. Sutra možda nećemo imati priliku za to... Ako umrem mlad zaustavljen u koraku i snu...odzvanja mi cio dan u glavi...


Stariji postovi

Panta rei
<< 08/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031